Prezimljavanje metličastog plamenca i priprema za narednu sezonu

Metličasti plamenac je otporna baštenska perena koja u većini vrtova uspešno prezimljava u zemlji, ali pravilna jesenja nega značajno utiče na snagu sledećeg prolećnog porasta. Biljka ne traži komplikovanu zaštitu, ali joj prijaju čista leja, stabilna vlaga pre zime i lagan organski pokrivač u hladnijim krajevima. Najveća greška je ostaviti bolesne biljne ostatke ili preterano zadržavati vlagu oko osnove bokora. Kada se nadzemni deo ukloni u pravom trenutku, a koren zaštiti bez gušenja, plamenac ulazi u zimu zdrav i spreman za novu sezonu.

Jesenja priprema biljke

Posle završetka cvetanja metličasti plamenac ne treba odmah potpuno odseći ako su listovi još zeleni. Ti listovi nastavljaju da hrane koren i pomažu biljci da stvori rezerve. Prerano uklanjanje cele lisne mase može oslabiti bokor, naročito ako je sezona bila sušna. Najbolje je sačekati da nadzemni deo prirodno požuti i izgubi funkciju.

Precvetale cvasti mogu se ukloniti ranije, kako biljka ne bi trošila energiju na stvaranje semena. To takođe održava zasad urednim i smanjuje samosejanje, ako ono nije poželjno. Međutim, zdrave stabljike i listovi mogu ostati dok traje fotosinteza. Takav ritam prati prirodno sazrevanje biljke.

Jesen je dobar trenutak za pregled zdravstvenog stanja zasada. Ako je tokom leta bilo pepelnice ili pegavosti, obolele delove treba pažljivo ukloniti. Takvi ostaci ne treba da ostanu u leji preko zime. Čista površina oko biljke smanjuje rizik od ponovne zaraze u proleće.

Ako je jesen suva, biljku treba povremeno zaliti. Koren ne treba da uđe u zimu potpuno isušen, jer to povećava stres. Ipak, zalivanje mora biti umereno i prilagođeno temperaturi. Cilj je blago vlažna, ali ne natopljena zemlja.

Rezidba pred zimu

Nadzemni deo se obično skraćuje kasno u jesen, kada mraz ili prirodno sazrevanje zaustave rast. Stabljike se mogu odrezati nekoliko centimetara iznad zemlje. Nije potrebno seći preduboko niti oštećivati mlade pupoljke pri osnovi. Ti pupoljci su važni za naredni prolećni rast.

Ako su biljke bile zdrave, deo suvih stabljika može se ostaviti kratko vreme kao zimska struktura u vrtu. Ipak, kod plamenca koji je imao bolesti bolje je ukloniti što više zaraženog materijala. Pepelnica i pegavost mogu prezimeti na biljnim ostacima. Zato estetski efekat ne treba da bude važniji od higijene zasada.

Alat za rezidbu treba da bude čist i oštar. Posle sečenja bolesnih biljaka makaze treba dezinfikovati pre prelaska na zdrave primerke. Ova navika sprečava prenošenje problema unutar leje. Posebno je korisna u vrtovima sa mnogo perena i gustim zasadima.

Odrezani materijal treba pažljivo ukloniti. Zdravi, suvi ostaci mogu se kompostirati ako kompost dobro sazreva. Bolesni ostaci bolje je izneti iz vrta, jer kućni kompost često ne razvija dovoljno visoku temperaturu. Time se smanjuje pritisak bolesti u narednoj sezoni.

Zaštita korena i malčiranje

Metličasti plamenac prezimljava pomoću korena i pupoljaka pri osnovi biljke. U većini umerenih područja ne treba mu jaka zimska zaštita. Ipak, lagan sloj malča može biti koristan tamo gde su zime promenljive, sa smrzavanjem i odmrzavanjem zemljišta. Takve promene mogu izgurati plitke delove korena prema površini.

Za malčiranje se mogu koristiti kompost, suvo lišće, usitnjena kora ili slama. Sloj treba da bude umeren i prozračan, a ne debeo i zbijen. Previše materijala može zadržati vlagu i stvoriti uslove za truljenje. Oko same osnove stabljika treba ostaviti malo prostora kako bi vazduh mogao da cirkuliše.

Malč se naročito preporučuje za mlade biljke posađene u jesen. Njihov koren još nije potpuno razvijen, pa su osetljivije na izmrzavanje i isušivanje. Zaštitni sloj stabilizuje temperaturu zemljišta i čuva vlagu. U proleće ga treba razgrnuti ako ometa izbijanje novih izdanaka.

U područjima sa mnogo zimskih padavina važnija je drenaža nego dodatno pokrivanje. Ako voda stoji oko korena, plamenac može stradati iako je otporan na hladnoću. Zato se pre zime proverava da li je leja dobro propusna. Suva hladnoća je za ovu biljku često manji problem od mokre i zbijene zemlje.

Prolećni početak posle zime

U proleće treba ukloniti višak malča čim prođe opasnost od jakih mrazeva. Mladi izdanci moraju imati dovoljno prostora i svetlosti za nesmetan rast. Ako malč ostane previše debeo, izdanci mogu biti bledi, izduženi ili oštećeni. Lagano razgrtanje oko bokora pomaže bržem zagrevanju zemljišta.

Tada je dobro pregledati bokor i ukloniti sve trule, mekane ili oštećene delove. Zdrav plamenac izbacuje čvrste mlade izdanke iz osnove. Ako je sredina bokora prazna, a rast se javlja samo po obodu, biljku treba podeliti. Proleće je odličan trenutak za takvo podmlađivanje.

Kompost se može dodati čim biljka krene u rast. On obnavlja hraniva i poboljšava strukturu zemlje posle zime. Ne treba odmah koristiti prejaku prihranu, jer mladi izdanci treba da se razvijaju čvrsto i ravnomerno. Umerena ishrana daje bolji početak nego naglo forsiranje rasta.

Posle zime treba pratiti vlagu, naročito ako je proleće suvo i vetrovito. Iako temperature nisu visoke, mladi izdanci brzo troše vodu. Ravnomerna vlaga u ovoj fazi pomaže stvaranje snažnih stabljika. Tako se pravilno prezimljavanje povezuje sa uspešnim cvetanjem u novoj sezoni.