Sadnja i razmnožavanje metličastog plamenca za dugovečan zasad

Metličasti plamenac se najuspešnije razvija kada se sadi u dobro pripremljenu zemlju i kada mu se od početka obezbedi dovoljno prostora za širenje. Iako se može razmnožavati na više načina, podela bokora ostaje najpouzdanija metoda za očuvanje osobina sorte. Sadnja ne treba da bude brz i površan posao, jer greške napravljene u početku kasnije utiču na rast, cvetanje i zdravlje biljke. Uz pažljiv izbor mesta, pravilnu dubinu sadnje i dobru negu posle presađivanja, plamenac se brzo ukorenjuje i godinama ostaje dekorativan.

Pravo vreme i izbor mesta za sadnju

Najbolje vreme za sadnju metličastog plamenca je proleće ili rana jesen. Prolećna sadnja omogućava biljci da se ukoreni tokom cele vegetacije, dok jesenja sadnja koristi vlažnije i svežije uslove. U veoma toplim predelima jesen često daje bolje rezultate, jer mlade biljke ne ulaze odmah u letnji stres. Važno je da se sadnja ne obavlja tokom mraza, velikih vrućina ili kada je zemlja natopljena vodom.

Mesto za sadnju treba da bude svetlo, otvoreno i dovoljno provetreno. Metličasti plamenac može rasti i u blagoj polusenci, ali previše senke dovodi do izduženih stabljika i slabijeg cvetanja. Ako je položaj previše zatvoren, vlaga se duže zadržava na listovima, što povećava rizik od pepelnice. Zato je bolje izabrati leju gde vazduh slobodno kruži između biljaka.

Zemljište treba pripremiti pre nego što se biljka donese na stalno mesto. Duboko rastresanje omogućava korenu da se lakše širi, a dodatak komposta popravlja i plodnost i sposobnost zadržavanja vlage. Ako je zemlja teška i lepljiva, treba joj dodati materijal koji poboljšava strukturu. Ako je previše peskovita, treba povećati udeo humusa kako bi zadržavala vodu.

Pri planiranju sadnje treba misliti na konačnu visinu i širinu sorte. Niže sorte mogu se saditi bliže ivici leje, dok visoke bolje stoje u sredini ili pozadini zasada. Dobar raspored sprečava da biljke kasnije zaklanjaju jedna drugu. Tako se dobija skladan izgled i zdraviji razvoj svakog bokora.

Tehnika sadnje i početna nega

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, kako bi se okolna zemlja lepo rastresla. Dubina sadnje treba da odgovara dubini na kojoj je biljka ranije rasla. Previše duboka sadnja može usporiti razvoj i izazvati probleme oko osnove stabljika. Previše plitka sadnja izlaže koren isušivanju i temperaturnim promenama.

Pre sadnje korisno je pregledati koren i ukloniti oštećene ili trule delove. Ako je biljka rasla u saksiji i koren je kružio oko bale, treba ga blago razmrsiti. Time se podstiče širenje korena u okolnu zemlju. Biljka se postavlja uspravno, zemlja se pažljivo vraća oko korena i lagano pritiska rukama.

Posle sadnje potrebno je obilno zalivanje. Voda pomaže da se zemlja slegne oko korena i uklanja veće vazdušne džepove. Narednih nekoliko nedelja treba redovno proveravati vlagu, jer tek posađena biljka još ne može koristiti dublje rezerve vode. Tlo treba da bude vlažno, ali ne blatnjavo.

Malčiranje je korisno odmah posle sadnje, naročito ako se očekuju topli ili vetroviti dani. Tanak sloj organskog malča čuva vlagu i sprečava stvaranje pokorice na površini. Malč se ne sme nagomilati uz samu osnovu biljke. Ostavljen mali prsten slobodne zemlje oko stabljika smanjuje opasnost od truljenja.

Razmnožavanje podelom bokora

Podela bokora je najpraktičniji način razmnožavanja metličastog plamenca. Ovom metodom nove biljke zadržavaju boju, visinu i osobine matične sorte. To je posebno važno kod odabranih baštenskih kultivara, jer sejanci mogu biti neujednačeni. Podela istovremeno podmlađuje staru biljku i poboljšava njeno buduće cvetanje.

Bokor se deli kada postane previše gust, oslabi u sredini ili slabije cveta. Najbolje je raditi u rano proleće, dok su izdanci još niski, ili u ranu jesen kada prođu najveće vrućine. Biljka se iskopa sa što većom količinom korena, a zemlja se pažljivo otrese. Zatim se oštrim nožem, ašovom ili rukama razdvoji na nekoliko zdravih delova.

Svaki deo treba da ima razvijen koren i nekoliko snažnih pupoljaka ili izdanaka. Sitni i slabi komadi teže se primaju, pa je bolje saditi umereno velike delove. Stari drvenasti centar često nije najbolji za ponovno sađenje. Najvitalniji su spoljašnji delovi bokora, jer imaju mlađe korenje i snažniji rast.

Nakon podele biljke treba odmah posaditi, jer se koren brzo isušuje na vazduhu. Ako sadnja mora da se odloži, delove treba držati u hladovini i pokriti vlažnim materijalom. Posle sadnje sledi dobro zalivanje i kratko razdoblje pažljivog praćenja. Kada se biljke ukorene, nastavljaju rast bez posebnih problema.

Drugi načini razmnožavanja i nega mladih biljaka

Metličasti plamenac može se razmnožavati i reznicama, ali taj postupak traži više pažnje. Mladi izdanci se uzimaju u periodu aktivnog rasta, pre potpunog odrvenjavanja tkiva. Reznice se sade u lagan i vlažan supstrat, uz zaštitu od direktnog sunca. Važno je održavati vlagu, ali ne dozvoliti da supstrat postane zagušljiv i mokar.

Razmnožavanje semenom moguće je, ali nije idealno za očuvanje sortnih osobina. Biljke dobijene iz semena mogu se razlikovati po boji, visini, vremenu cvetanja i otpornosti. Ovaj način je zanimljiv za oplemenjivanje ili za baštovane koji vole iznenađenja. Za pouzdanu proizvodnju istih biljaka bolja je podela bokora.

Mlade biljke treba negovati pažljivije nego stare, dobro ukorenjene primerke. U prvoj sezoni najvažnije je održavati stabilnu vlagu i sprečiti konkurenciju korova. Ako biljka rano pokuša da cveta, kod slabijih primeraka može se ukloniti deo pupoljaka kako bi se energija usmerila u koren. Snažan koren u prvoj godini donosi bogatije cvetanje kasnije.

Dobro posađen i pravilno razmnožen metličasti plamenac brzo postaje pouzdana perena u vrtu. Njegova lepota posebno dolazi do izražaja kada se sadi u grupama, ali uz dovoljno prostora. Kombinovanjem sorti različite visine i vremena cvetanja može se produžiti dekorativni efekat. Uz osnovnu negu, jedan zdrav bokor može biti početak čitavog raskošnog zasada.