Sadnja i razmnožavanje čupave krvare

Pravilan odabir momenta za postavljanje biljke u zemlju presudan je za njen kasniji opstanak i razvoj. Rana jesen se smatra najboljim periodom jer tlo još uvek zadržava letnju toplinu, a padavine su češće. Ovi uslovi omogućavaju korenu da se stabilizuje i razvije pre dolaska prvih jakih mrazeva. Alternativno, sadnja se može obaviti i u rano proleće čim se tlo otopi i postane pogodno za obradu.

Prolećna sadnja zahteva malo više pažnje jer mlade biljke brzo ulaze u fazu aktivnog rasta i cvetanja. Ako zakasniš sa sadnjom u proleće, visoke letnje temperature mogu izazvati ozbiljan šok kod biljke. Zbog toga je važno pratiti vremensku prognozu i izbegavati periode naglog otopljenja. Rani prolećni meseci pružaju stabilnu vlagu koja olakšava proces prilagođavanja na nove uslove.

Izbegavaj sadnju tokom kasnih letnjih dana kada su sunčeva zračenja ekstremno jaka i tlo isušeno. U takvim uslovima koren gubi vlagu brže nego što može da je apsorbuje iz nove sredine. Čak i uz obilno zalivanje, stopa uspešnosti sadnje u julu ili avgustu je znatno niža. Strpljenje i čekanje povoljnijeg temperaturnog prozora uvek donose mnogo bolje dugoročne rezultate.

Kada kupuješ sadnice u saksijama, svestan si da njih možeš saditi tokom cele sezone pod uslovom da obezbediš vodu. Ipak, i za njih važi pravilo da je bolje izbegavati ekstremne vremenske prilike poput suša ili mrazeva. Najbolje je izabrati oblačan dan ili sadnju obaviti u kasnim popodnevnim satima. Na taj način smanjuješ početni stres i omogućavaš biljci mirnu prvu noć u zemlji.

Tehnika sadnje i priprema sadne jame

Dimenzije sadne jame treba da budu znatno veće od samog korenskog busena kupljene sadnice. Preporučuje se da jama bude dvostruko šira i dublja kako bi se okolna zemlja dobro rastresla. Na dno jame obavezno postavi drenažni sloj koji sprečava zadržavanje suvišne vode oko osetljivog korena. Ovaj sloj može se sastojati od sitnog šljunka, lomljene cigle ili krupnog peska.

Preko drenažnog sloja dodaj mešavinu plodne baštenske zemlje i kvalitetnog zrelog komposta. Pažljivo izvadi biljku iz saksije trudeći se da ne oštetiš fini korenski sistem. Postavi biljku u centar jame tako da gornji deo busena bude u ravni sa površinom zemlje. Previše duboka sadnja može izazvati truljenje osnove stabla, dok previše plitka dovodi do isisuvanja.

Kada postaviš biljku na pravu dubinu, polako ispunjavaj preostali prostor oko busena pripremljenom zemljom. Blago sabijaj zemlju prstima kako bi eliminisao vazdušne džepove koji mogu isušiti koren. Nakon što završiš sa punjenjem, formiraj mali zemljani prsten oko biljke radi lakšeg zadržavanja vode. Ovaj korak osigurava da voda prilikom zalivanja ide direktno ka korenovom sistemu.

Odmah nakon sadnje obavi obilno zalivanje kako bi se zemlja potpuno slegla oko korena. Nemoj žaliti vodu u ovom koraku jer je ona ključna za uspostavljanje dobrog kontakta između korena i tla. Nakon zalivanja, preporučljivo je naneti sloj malča od kore drveta ili suve trave. Malč će zadržati neophodnu vlagu i sprečiti brzi rast korovskih biljaka oko nove sadnice.

Razmnožavanje deljenjem korena

Deljenje grma predstavlja najlakši i najsigurniji način za dobijanje novih, genetski identičnih primeraka ove perene. Ovaj postupak se izvodi svake tri do četiri godine kako bi se održala vitalnost stare biljke. Najbolje vreme za ovu operaciju je rano proleće pre nego što počne intenzivan rast listova. Deljenje u jesen je takođe moguće, ali zahteva više pažnje zbog nastupajuće zime.

Prvi korak je pažljivo otkopavanje celog grma uz što manje oštećenje korenskog sistema. Koristi oštru lopatu ili baštenske vile kako bi podigao biljku iz zemlje sa svih strana. Kada izvadiš grm, nežno otresi višak zemlje kako bi jasno video strukturu korena i krunice. Oštrim nožem ili ašovom podeli grm na nekoliko zdravih delova sa sopstvenim korenjem i pupoljcima.

Svaki novi deo mora imati najmanje tri zdrava pupoljka i dobro razvijen korenski aparat za uspešan start. Stare, drvenaste i trule delove iz sredine starog grma slobodno odbaci jer oni nemaju veliku vitalnost. Novodobijene sadnice odmah posadi na pripremljena mesta u bašti kako se koren ne bi isušio. Brzina rada u ovom procesu direktno utiče na procenat uspešnog primanja novih biljaka.

Nakon sadnje podeljenih delova, tretiraš ih isto kao i novo kupljene mlade sadnice iz rasadnika. To podrazumeva redovno zalivanje i zaštitu od jakog sunca tokom prvih nekoliko nedelja nakon intervencije. Prve godine cvetanje može biti nešto slabije, ali to je potpuno normalna pojava usled procesa prilagođavanja. Već sledeće sezone dobićeš bujne i raskošne grmove koji će obilno cvetati u tvom vrtu.

Generativno razmnožavanje pomoću semena

Razmnožavanje iz semena zahteva više strpljenja, ali donosi veliko zadovoljstvo svakom strastvenom ljubitelju cveća. Seme se sakuplja u kasnu jesen kada cvasti potpuno posmeđe i postanu suve na dodir. Važno je sakupljati seme tokom suvog dana kako bi se sprečio razvoj buđi tokom skladištenja. Pre setve, seme treba očistiti od ostataka cvetnih delova i čuvati na hladnom i tamnom mestu.

Za uspešno klijanje često je potrebna hladna stratifikacija koja simulira prirodne zimske uslove u prirodi. Seme možeš pomešati sa vlažnim peskom i ostaviti u frižideru na nekoliko nedelja pre same setve. Setva se obavlja u rano proleće u plitke posude napunjene finim supstratom za ožiljavanje. Seme nemoj pokrivati debelim slojem zemlje jer mu je za klijanje potrebna svetlost.

Održavaj supstrat konstantno vlažnim, ali izbegavaj prekomerno natapanje koje može izazvati truljenje mladih klica. Posude pokrij providnom folijom kako bi stvorio efekat staklenika i zadržao visoku vlažnost vazduha. Kada se pojave prve mlade biljčice, ukloni foliju i premesti posude na svetlo i toplo mesto. Redovno provetravanje prostorije sprečiće pojavu opasnih gljivičnih oboljenja rasada.

Kada mlade biljke razviju dva para pravih listova, vreme je za njihovo pikiranja u pojedinačne saksijice. Tokom proleća ih postepeno privikavaj na spoljne uslove iznošenjem na terasu tokom toplijih dana. Sadnja na stalno mesto u bašti obavlja se krajem proleća kada prođe opasnost od mraza. Biljke dobijene iz semena obično cvetaju tek u drugoj godini nakon uspešne setve.